Заштита дрвета од пропадања

Дрво као материјал органског порекла је узгајалиште гљива и инсеката. Штета од последњих је значајна, али несразмерна са штетом коју гљиве чине – главни „оптуженици“ за процесе пропадања дрвета који узрокују пуно проблема.

До труљења дрвета може доћи само када се створе одређени услови: температура – од 0 до 50 степени. Ц, приступ кисеонику, влага ваздуха – 80–100%, садржај влаге у самом дрвету – најмање 15–20%. Одрицање одговорности приликом спомињања температуре није случајно: постоје гљиве које не заустављају свој раст чак и на неколико степени испод нуле.

Идеално, борба против могућег труљења дрвета започиње у фази производње и складиштења дрвета. Садржај влаге у свеже сеченом дрвету варира од сезоне до сезоне, али у просеку износи 60–80%, па се мора сушити. Најприступачнија опција је природно сушење, што значи не мање од годину дана старења.

Посебну пажњу треба посветити конструктивним мерама које спречавају комбиновани ефекат прекомерне влаге и смрзавања дрвених конструкција, оштре промене температуре, кондензације влаге и недовољне циркулације ваздуха. Заштита дрвета од атмосферске влаге пружа водоотпорни кров и фарбање водоотпорним бојама и лаковима, од капиларне влаге – одговарајућом хидроизолацијом. Влажење кондензацијом може се избећи правилним постављањем топлотних и парних изолационих слојева (први је ближи спољној, тј. Хладној површини, други, напротив, ближи унутрашњој, тј. Топлој).

Наравно, дрвене конструкције морају бити засноване на темељима и смештене су изнад нивоа земље. Не заборавите на одводњу подземних вода (дренажу) и постављање слепца. Добро прозрачивање дрвета доприноси повећању биостабилности, што осигурава његово природно сушење током рада. Због тога је препоручљиво да велика стабла не расту у близини куће, стварајући сенчење и спречавајући прозрачивање. Значајан допринос у спречавању гнојних лезија дрвених зидова може се дати прекривањем дасака. Посебно од крајева, јер је крајњи пресек „најслабија тачка“, а продирање влаге овде се одвија много брже и дубље.

Темељне годишње инспекције дрвених конструкција доприносе правовременом откривању пропадања. Најбоље време за то је пролеће. Знакови који одређују почетак деструктивне активности гљива су: промена изгледа дрвета, појава карактеристичног мириса и деформација зграде. Ако се открије пропадање, треба узети узорке оштећеног дрвета да би се утврдио његов садржај влаге и густина, као и врста средства за уништавање гљивица..

Као резултат пропадања, физичке и механичке карактеристике дрвета знатно се мењају. При 15% влажности густина трулог дрвета је 2–3 пута мања, а тврдоћа 20–30 пута мања од оне здравог дрвета. Густина зависи од способности дрвених елемената да се носе са улогом носивих конструкција. А ако се на наплатцима нађу жаришта распадања и истовремено постоје изобличења отвора на прозорима и вратима или померања спољних и унутрашњих зидова, то значи да ови наплаци више не испуњавају своје функције.

У зависности од величине и степена оштећења дрвета, доноси се одлука о спровођењу комплетне замене оштећених конструкција или о локализацији оштећених подручја како би се спречило даље ширење „инфекције“.

Локализација значи:

• конструкције за отварање, ако су обложене било којим завршним материјалима;
• уклањање уништеног дела дрвета колицима, стругачем или сецкалицом (све труло дрво пажљиво се сакупља и спаљује);
• антисептички третман.

Следеће антисептичке методе су доступне код куће:

• дифузија (премазивање пастама);
• површинске, тј. антисептичке растворе нанесене четкицама или распршивањем.

Антисептичке пасте састоје се од антисептика, лепила и пунила који обезбеђују потребну конзистенцију пасте. Дакле, битуменска паста се добија додавањем зеленог уља, натријум-флуорида и тресетог праха у растаљени битумен. Силикатна паста је мешавина натријум силикофлуорида, воденог стакла и угљеног уља. Такође се користе екстракти и пасте са екстрактом глине на бази натријум-флуорида или флуоросиликата. Када је садржај влаге у дрвету већи од 40%, антисептик укључен у пасту се раствара и интензивно продире (дифундује) у дрво. Када се влага смањи, дифузија престаје.

За антисептичко третирање здравог дрвета, често се користи 5% раствор калијум дихромата у 5% сумпорне киселине. Саветује се да обрађују не само дрво, већ и земљу до дубине од 0,5 метара. Ефикасно средство за импрегнацију греда и доњих обода је водени раствор калијум дихромата. Настали хромов оксид поуздано штити дрво не само од труљења, већ и од оштећења личинки инсеката.

Поред тога, на тржишту су доступни и различити препарати без употребе. Заштитни знак Сенезх је добро познат, на пример, Сенезх Био и Сенезх Огнебио. Потоњи је биопирен, односно делује сложено, пружа заштиту и од биолошких оштећења и од пожара. Антисептици-ватроотпори Антибиокор-С, ВИМ-1, Пирилакс имају исте квалитете. Биодецор, Крам, Биосепт, Биотонек, Тецотек, Новотек, Биоцрон, Куинтол, Ацтиток, ВАК-48Д, мешавина естра бора (Акуабор), аналог познатог Пинотек-а – Новотек, такође спречавају појаву гнојних процеса. У арсеналу истог Пинотек-а – низ антисептика: прајмер ПИНОТЕКС БАСЕ, конзерванс за дрво на бази алкидног везива ПИНОТЕКС ЦЛАССИЦ, водени антисептик за унутрашњу и спољашњу употребу ПИНОТЕКС АКВА ПЛУС.