Дизајн вештачких водних тела очима великог архитекте

Овална сала у Музеју модерне уметности на Наосхими, Јапан (2004)

Структура на острву Наосхима је на неки начин музеј креативности самог Тадао Андоа. Према његовим речима, бетонску кутију је ставио у стару рупу под земљом. Овална сала има плафон са благо заобљеним сводом и огромним прозором у средини. Један од његових зидова поравнат је са главном осовином главне зграде и нагнут је у односу на средњу линију, остављајући утисак потпуне отворености структуре.

Соба је осветљена само природном светлошћу. Андо је себи поставио циљ да створи простор који је, будући да је прилично компактан, наизглед невероватно дубок. Овде се супротстављени елементи-прошлост и садашњост, дрво и бетон, светлост и сенка-бескрајно преклапају.

Музеј модерне уметности у Форт Вортху, Тексас, САД (2002)

То је једна од најпознатијих Андо грађевина, коју карактерише присуство масивних бетонских носача у облику бетона који се огледају у сливу од 6.000 м2. Пет павиљона са равним крововима изгледају као да су израсли директно из воде.

Изграђени од једноставних материјала и остарели у монохроматској палети, не улазе у борбу за пажњу гледалаца са пејзажом и представљеним делима, али ипак чине једну елегантну композицију.

Стаклени зидови, као физичка баријера између унутрашњег и спољашњег простора, готово се не осећају визуелно. Истовремено, светлост која се одбија од површине воде ствара очаравајуће одсјаје на зидовима просторија.

Црква на води на Хокаиду, Јапан (1988)

Базен, класичан пример Андовог дела, распоређен је на такав начин да парохијани који се налазе у цркви гледају директно у њега.

У средини базена постављен је једноставан крст. Црква се састоји од две коцке које се преклапају-улазне структуре од челика и стакла и главне структуре која делује као капела. Стаклени зид окренут према базену може се раширити ако временске прилике дозволе. Није ни чудо што је црква на води, коју је дизајнирао Андо, једно од најпопуларнијих места за венчања у Јапану.

Позориште у Шангају, Кина (2014)

Рупе урезане у зидове од стакла и бетона чине да позориште не личи ни на једно друго. Вештачко језеро, смештено дуж два зида зграде, омогућило је Андовој креацији да постане нова атракција Шангаја.

У води се огледају необични отвори у зидовима-излазни делови тунела који прожимају простор од 56.000 м2 под различитим угловима, формирајући фантастичну динамичну унутрашњост. Дакле, спољни обриси зграде изгледају сасвим нормално, док се унутра крије невероватна цилиндрична структура.

Музеј у Воњуу, Јужна Кореја (2013)

Смештен на врху планине у близини Националног парка Цхиаксан, који се налази у провинцији Цанвондо, Музеј је дизајниран да комбинује природу и уметност.

Основа његовог излагања је лична колекција локалног папирног тајкуна Лее Иинг-Хее-а. Различите монументалне структуре постављене су непосредно изнад површине вештачког рибњака. Одражавајући се у њему, дела савремене уметности, међу којима је, на пример, спектакуларна црвена скулптура названа Александар Лиеберман, изгледа да лебде у ваздуху.

Обиље воде уравнотежено је околном шумом, као и музејском баштом камења, која је референца на краљевске гробне хумке из доба Силле-споменик корејске архитектуре у Гиеонгју. Вода окружује све елементе комплекса изграђене од кречњака и бетона.

Музеј у Шангају, Кина (2013)

Друга приватна колекција изложена је у зидовима Шестоспратног музеја у Шангају. Представља обновљену историјску зграду која је током година чувала древне примере кинеске уметности и артефакте.

Тек недавно је музеј добио минималистички додатак који је дизајнирао Тадао Андо. Један од зидова конструкције је застакљен, подељен на много квадратних делова. Уз њу, вештачко водено тело омогућава несметан прелазак са нове структуре на стару. У згради коју је Андо изградио одржавају се изложбе савремене уметности.

Поморски музеј у Абу Дабију ,УАЕ (пројекат)

Поморски музеј, чија изградња још није ни започела, има за циљ да истакне значај Перзијског залива у животима људи који живе у Уједињеним Емиратима. Структура ће имати оштре обрисе и изражајну геометрију.Требало би да личи на композицију Једра која расту са површине воде, која ће, наравно, окружити музеј са свих страна.

Андо коментарише свој пројекат овако:

„Скулптурална зграда лебди изнад равни мора и уоквирује величанствен поглед на залив дуж обале острва Саадииат. Унутар структуре налази се динамички структуриран простор који подсећа на дно чамца“.

Радови Андо мајстора могу послужити као илустративни примери да је паметно дизајнирано вештачко водено тело способно да архитектонски објекат учини непоновљивим.

Која од овде представљених грађевина вам се допала више од осталих?