Нејавна акционарска друштва – НАО

Садржај чланка

• Шта је НАО
• Облик оснивања
• Разлика између јавног акционарског друштва и нејавне
• Значајке и карактеристике
• Објављивање информација о активностима трећим лицима
• Повеља
• Организациона и управљачка тијела
• Емисија и пласман акција
• Потврђивање одлука АО и вођење регистра акционара
• Организациона промена
• Припрема конститутивних докумената
• Предности и мане

Скраћенице ЦЈСЦ и ОЈСЦ познате су чак и онима који нису повезани са послом, па их дешифровање није тешко. То су различити облици акционарских друштава (ЈСЦ) – затворени и отворени, који се међусобно разликују у могућностима продаје акција и управљању компанијом. Прије неколико година проведена је законодавна реформа која је овим пословним субјектима дала тачнија имена..

Шта је НАО

У 2014. години ревидиране су дефиниције у погледу правног облика правних лица. Федерални закон бр. 99 од 05.05.2014. Изменио је закон и укинуо концепт затвореног акционарског друштва. Истовремено, уведена је нова подјела за привредне субјекте, разликујући их према критеријумима отворености према трећим лицима и могућности учешћа трећих лица.

Члан 63.3 Грађанског законика (КЗ) дефинише нове концепте. Према чланку, пословне компаније су:

• Јавно (софтвер). Ради се о предузећима чијим се акцијама слободно тргује у складу са Законом бр. 39 од 22. априла 1996. „о тржишту хартија од вредности“. Алтернативни захтев који се односи на организацију на категорију софтвера је назнака јавне природе у наслову.
• Нејавна (БУТ). Сви остали који нису јавни.

Законодавна формулација не даје јасну дефиницију нејавног друштва, а заснива се на ексклузивном принципу (све што није софтвер је АЛИ). Законски, то није баш прикладно, јер ствара прегршт формулација када покушавате да дефинишете појмове. Ситуација је слична успостављању вредности нејавног акционарског друштва (НАО). То се може одредити само аналогијом (НАО је АО са знаковима АЛИ), што је такође непријатно.

Али законска процедура преласка на нове дефиниције је једноставна. Закон бр. 99-ФЗ признаје од стране јавних акционарских друштава сва акционарска друштва створена пре 1. септембра 2014. и која испуњавају критеријуме квалификације. А ако таква компанија од 1. јула 2015. године у својој статуту или наслову има назнаку публицитета, али у ствари то није ПЈСЦ, тада се даје пет година за покретање отвореног промета хартија од вредности или поновно регистровање имена. То значи да је 1. јула 2020. крајњи рок за прелазак на нове формулације..

Облик оснивања

Јавна и нејавна акционарска друштва разликују се у складу са чланом 63.3 Грађанског законика. Одређујућа карактеристика је слободан промет акција компаније, тако да би било погрешно механички превести старе дефиниције у нове (на пример, претпоставити да све ОЈСЦ аутоматски постају ПЈСЦ). Према закону:

• Број јавних акционарских друштава не укључује само ОЈСЦ, већ и ЗАО који отворено постављају обвезнице или друге хартије од вредности.
• Категорија нејавних акционарских друштава обухвата акционарска друштва затвореног типа, плус она која немају акције у оптицају. У исто време, категорија непрофитних организација биће још шира – поред НАО-а, ово укључује и ЛЛЦ (друштва са ограниченом одговорношћу).

С обзиром на специфичност затвореног акционарског друштва, поједностављивање задатка концентрације имовине у рукама групе појединаца, њихово комбиновање у једну групу са ЛЛЦ предузећем је сасвим логично. Законодавна потреба да се створи категорија непрофитних организација постаје врло разумљива – ово је обједињавање у једну групу пословних предузећа која искључују спољашњи утицај. Истовремено, нејавна компанија са ограниченом одговорношћу без икаквих потешкоћа може се трансформисати у НАО (обрнути поступак је такође могућ).

Разлика између јавног акционарског друштва и нејавне

Када упоређујемо ПАО и НАО, важно је схватити да сваки од њих има своје предности и мане, зависно од конкретне ситуације. На пример, јавна акционарска друштва пружају више могућности за привлачење инвестиција, али су истовремено мање стабилна у корпоративним сукобима него нејавна акционарска друштва. У табели су приказане главне разлике између две врсте пословних субјеката:

Значајке и карактеристике

Са становишта законодавства, нејавно акционарско друштво је посебна категорија привредних субјеката. Кључне карактеристике укључују:

• Ограничења уласка. То могу бити само оснивачи. Они су једини акционари, пошто се акције компаније дистрибуирају само међу њима.
• Овлашћени капитал има доњу границу од 100 минималних зарада, која се формира депоновањем имовине или готовине.
• Регистрацији нејавног предузећа претходи припрема не само статута компаније, већ и корпоративног уговора између оснивача..
• НАО се управља путем опште скупштине акционара са нотарском фиксацијом одлуке.
• Количина информација коју би нејавно акционарско друштво требало да објави у јавном домену много је мања него код осталих врста акционарских друштава. На пример, нејавна акционарска друштва, са неколико изузетака, ослобођена су обавезе објављивања годишњих и рачуноводствених извештаја.

Објављивање информација о активностима трећим лицима

Принцип јавности укључује објављивање у јавном домену информација о активностима компаније. Информације које јавно акционарско друштво треба објавити у тиску (или на Интернету) укључују:

• Годишњи извештај компаније.
• Годишње рачуноводствено извештавање.
• Аффилиате Лист.
• Статутарна документација акционарског друштва.
• Одлука о издавању деоница.
• Обавештење о састанку акционара.

За нејавна акционарска друштва ове обавезе објављивања примењују се у скраћеном облику и односе се само на организације са више од 50 акционара. У овом случају у јавно доступним изворима:

• Годишњи извештај;
• Годишњи финансијски извештаји.

Одређене информације о нејавном акционарском друштву уписане су у Јединствени државни регистар правних лица (УСРЛЕ). Ови подаци укључују:

• информације о вредности имовине на последњи датум извештавања;
• информације о лиценцирању (укључујући обуставу, пререгистрацију и укидање лиценце);
• обавештење о увођењу надзора како је утврдио арбитражни суд;
• подложно објављивању у складу са члановима 60 и 63 Грађанског законика Руске Федерације (обавештења о реорганизацији или ликвидацији правног лица).

Повеља

У вези са законодавним променама узрокованим појавом нових организационих и правних облика (јавна и нејавна акционарска друштва), акционарско друштво мора провести поступак реорганизације са изменама и допунама повеља. У ту сврху сазива се одбор акционара. Важно је да уведене измјене нису у супротности са савезним законом бр. 146 од 27. јула 2006. и морају садржати спомињање не-јавне организације.

Типична структура повеље нејавног акционарског друштва утврђена је члановима 52 и 98 Грађанског законика Руске Федерације, као и Законом бр. 208 од 26. децембра 1995. „О акционарским друштвима“. Обавезна информација која би требало да буде наведена у овом документу укључује:

• назив компаније, његову локацију;
• информације о пласираним акцијама;
• податке о осниваном капиталу;
• износ дивиденде;
• поступак одржавања скупштине акционара.

Организациона и управљачка тијела

У складу са важећим законом, статут акционарског друштва мора да садржи опис организационе структуре предузећа. Исти документ треба да размотри овлашћења органа управљања и утврди поступак одлучивања. Организација менаџмента зависи од величине компаније, вишеслојна је и има различите типове:

• Скупштина акционара;
• Надзорни одбор (Одбор директора);
• колегијални или једини извршни орган (одбор или директор);
• ревизиона комисија.

Законом бр. 208-ФЗ дефинисана је скупштина највишег органа управљања. Уз његову помоћ, акционари остварују своје право на управљање акционарским друштвом, учествујући у овој акцији и гласајући о питањима дневног реда. Такав састанак је годишњи или ванредни. Статут компаније ће одредити границе надлежности овог тела (на пример, нека питања могу се решити на нивоу надзорног одбора).

Због организационих потешкоћа, генерална скупштина не може решити оперативна питања – за то се бира надзорни одбор. Питања која ова структура решава укључују:

• одређивање приоритета у раду нејавног акционарског друштва;
• препоруке о величини и поступку исплате дивиденди;
• повећање оснивачког капитала акционарског друштва кроз пласман додатних акција;
• одобрење главних финансијских трансакција;
• сазив опште скупштине акционара.

Извршно тело може бити само или колективно. Ова структура је одговорна генералној скупштини и одговорна је за непрописно извршавање својих дужности. Истовремено, надлежност овог тела (посебно у колегијалном облику) обухвата најтежа питања тренутне активности нејавног акционарског друштва:

• израда финансијског и пословног плана;
• одобрење документације о раду компаније;
• разматрање и одлучивање о закључивању колективних уговора;
• усклађивање интерних прописа о раду.

Емисија и пласман акција

Процес регистрације акционарског друштва прати издавање посебних хартија од вредности. Називају се акцијама, а према закону бр. 39-ФЗ дају власнику право:

• примати дивиденде – део профита компаније;
• учествовање у управљању акционарским друштвом (уколико хартија од вредности гласа);
• поседовање дела имовине након ликвидације.

Емисија хартија од вредности назива се емисија. Штавише, акције могу имати:

• документарни образац којим се потврђује власништво са сертификатом;
• не-документарни филм, када се запис власника води у посебном регистру (у овом случају су услови „хартија од вредности“ и „емисија акција“ условљени).

Након издавања следи расподела (пласман) акција међу власницима. Процес се у основи разликује између ПАО-а и НАО-а, остварујући различите начине остваривања профита од ових компанија. Широки канал дистрибуције хартија од вредности у првом случају подразумева пажљивију контролу активности државних органа. Табела приказује разлике између јавних и нејавних акционарских друштава у пласману акција:

Потврђивање одлука АО и вођење регистра акционара

Скупштина акционара је врховно управљачко тело компаније, које одређује даљи развој организације. Истовремено, од великог значаја је правно тачна састављање протокола и оверење донесених одлука, које учеснике, чланове одбора и шефа ослобађа од међусобних захтева и спорова о фалсификовању. Према закону бр. 208-ФЗ, протоколарна документација мора да садржи:

• време и место одржавања скупштине акционара нејавног акционарског друштва;
• број гласова у власништву власника акција са правом гласа;
• укупан број гласова акционара који учествују;
• назнака председавајућег, бироа, секретара, дневни ред.

Позивањем услуга јавног бележника учиниће се протокол безбеднијим и повећаће ниво поузданости овог документа. Овај специјалиста мора присуствовати састанку лично и забележити:

• чињеница доношења конкретних одлука наведених у записнику са састанка;
• број присутних акционара нејавног акционарског друштва.

Алтернатива контактирању јавног бележника биће услуге регистрара који води регистар акционара. Поступак и поступак потврде у овом случају ће бити слични. Према закону, од 1. октобра 2014., вођење регистра акционара постало је могуће само на професионалној основи. За то се акционарска друштва морају обратити услугама компанија које имају специјализовану лиценцу. Независно вођење регистра кажњава се новчаном казном до 50.000 рубаља за управљање и до 1.000.000 рубаља за правна лица.

Организациона промена

Реформа акционарских друштава, започета у 2014.-2015. Законом бр. 99-ФЗ, треба да буде окончана 2020. године. До овог тренутка, сва службена имена предузећа требало би да се региструју на начин прописан законом. У зависности од доступности јавности, бивша ЦЈСЦ и ОЈСЦ се трансформишу у ПЈСЦ и ЈСЦ. Према закону навођење нејавности није обавезно, па се у званичним детаљима компаније не може користити скраћеница НАО, а присуство акција у слободном промету омогућава вам да без смањења ПЈСЦ.

Законодавство омогућава промену власништва из ПАО у НАО и обрнуто. На пример, за претварање нејавног акционарског друштва, потребно је:

• Повећајте одобрени капитал ако је мањи од 1000 минималних зарада.
• Спровести попис и ревизију.
• Развити и одобрити измењену верзију повеље и са њима повезаних докумената. Ако је потребно, правни облик се преименује у ПЈСЦ (по закону, то није обавезно ако постоје акције у слободном протоку).
• Поновно се региструјте.
• Пренос имовине на ново правно лице.

Припрема конститутивних докумената

Посебну пажњу приликом поновне регистрације НАО-а треба посветити правилној припреми документације. Организационо се овај процес разлаже у две фазе:

• Припремни део. То подразумева попуњавање пријаве у обрасцу П13001, одржавање састанка акционара и припрему нове повеље.
• Регистрација. У овој фази се мењају детаљи компаније (биће потребан нови отисак и образац), на које треба упозорити друге стране.

Предности и мане

Ако упоредимо могућности ПАО-а и НАО-а, сваки од њих има своје предности и недостатке. Али, у зависности од конкретне пословне ситуације, ова или она опција ће бити погодна. Нејавна акционарска друштва имају следеће предности:

• Минимална величина одобреног капитала је 100 минималних зарада за НАО (у Јавном АО та цифра је 10 пута већа). Али овај плус одмах постаје минус, у поређењу са истим показатељем за ЛЛЦ предузеће – 10.000 рубаља, што облик компаније са ограниченом одговорношћу чини доступнијим за мала предузећа.
• Поједностављени облик аквизиције. Државна регистрација купопродајног уговора није потребна, само требате извршити промене у регистру.
• Већа слобода у управљању компанијом. То је последица ограниченог круга акционара..
• Ограничења обелодањивања. Нису сви акционари желе да информације о њиховом удјелу у одобреном капиталу или броју акција буду доступне широком кругу људи..
• Мање ризичне инвестиције за инвеститоре него у случају јавног акционарског друштва. Недостатак отворене трговине акцијама добра је заштита од непожељне могућности куповине контролног удела код треће стране.
• Нижи трошкови за папирологију него ПАО. Захтеви за нејавну документацију нису тако озбиљни као за потребе објављивања..

У поређењу са јавним акционарским друштвима, јавна акционарска друштва имају бројне недостатке. Ови укључују:

• Затворена природа увелико ограничава могућност привлачења инвестиција трећих страна.
• Процес стварања предузећа компликован је потребом за државном регистрацијом емисије акција (поред тога, ово води повећању одобреног капитала).
• Доношење одлука може бити у рукама мале групе људи..
• Ограничења у броју акционара од 50 људи у поређењу са неограниченим бројем јавних ЈСЦ.
• Потешкоће у повлачењу из чланства и продаји њихових акција.