Стара градска кућа, изграђена на прелазу у векове и на размеђи, налази се на подручју станице метроа у којој се налази станица метроа. Његови власници, брачни пар, желели су да ажурирају унутрашњост виле, чинећи је светлијом, отворенијом и модернијом. Један од главних фактора који је утицао на развој пројекта била је могућност манипулације природним светлом код куће.
Дизајнери су са великом пажњом гледали на детаље, користећи разне материјале за завршну обраду. Применили су венецијански малтер, металне и стаклене конструкције, материјале од нерђајућег челика и алуминијума, тамно дрво за под и још много тога. Кућа стоји у историјском округу, а локални прописи и грађевински прописи забрањују промену изгледа зграда, тако да је главна фасада остала иста – мајстори су је само мало ажурирали. Али унутрашњост се потпуно променила – постао је пространији и динамичнији.
Како се из античке куће преводи у модеран стил? Који су примарни елементи модерног стила у овом пројекту? Како је постигнут комфор и функционалност унутар куће?
Kako se ovakva rekonstrukcija antike kuće u Vašingtonu uklopila u moderni stil i kako je osiguran udoban život?