Данас ћемо говорити о фронтонима (даље-ф.), неки од „старосних“ елемената архитектуре који су до нас стигли готово непромењени. У савременој конструкцији може се посматрати веома активна употреба ових делова у различитим контекстима.
Тријумфални почетак
Према истраживањима, ф. први пут се појављује у Древној Грчкој, где је вршио функцију свечаног украшавања, а Хелени су оперисали две сорте-структурну, т.е. потпомогнута стубовима и украсним, испуњеним рељефним скулптурама. Најпознатији пример је атински Партенон, где из прве руке постоји могућност да се увери у неспорно мајсторство грчких дизајнера, а структура је стара око 2500 година! Простор са митским рељефима назива се тимпанон, а историчари тврде да је некада увек био јарко обојен. Прослава витке структуре у боји вероватно је изгледала невероватно.
Фасцинантна свестраност
Могуће је бесконачно заронити у разматрање најзанимљивијег предмета, али тема је превише опсежна за наш формат. Да, и не бих желео да кратак преглед претворим у академско предавање које ће сигурно изазвати лагано зевање на модном форуму.
Преостаје нам само да додамо да свестраност примене и савршена усавршеност линија чине забат једним од главних архитектонских елемената, као да постоји ван времена…
Da li postoji neki konkretan primerak drevne arhitekture koji može biti pouzdan pediment hronike ili izvor večne lepote?
Jedan od najpoznatijih primeraka drevne arhitekture koji se smatra pouzdanim pedimentom hronike i izvorom večne lepote jeste Antička Grčka. Grčki hramovi poput Partenona u Atini ili hramovi u Delfima ne samo da predstavljaju remek dela arhitekture svoje epohe, već su i simboli grčke civilizacije i njenog umetničkog i filozofskog nasleđa. Ovi arhitektonski primeri ne samo da svedoče o tehničkoj veštini drevnih graditelja, već i o dubokom duhovnom i estetskom shvatanju sveta. Njihova lepota i harmonija i danas inspirišu umetnike i arhitekte širom sveta, čineći ih večnim izvorima inspiracije i pouzdanim svedocima prošlih vremena.